Зелена технологија у Крагујевцу

Све отпадне воде из Крагујевца, из индустријских и стамбених објеката, сливају у колектор у Цветојевцу. Посебном технологојијом, после прераде, чиста вода, одлази у Лепеницу. У току процеса пречишћавања, у дигестору се из муља издаваја биогас.

"То се дешава на 34,6 степени, уз помоћ мезофилних бактерија,и у анеоробним условима, односно, без присуства кисеоника. Тако добијени биогас,се складишти у резервоару и након тога се користи у гас генератиору за производњу топлотне и електричне енергије", објашњава Иван Богдановић, руководилац Сектора за пречишћавање отпаднних вода.

Крагујевачки Вододовод, у реконструкцију резервоара за биогас, уложио је више од 100.000 евра. Тако добијена енергија, користи се са снабдевање самог постројења, уз месечну уштеду од 200.000 динара. На исти начин - струју из биогаса добија и Суботица.

"Годишња ушеда електричне енергије, негде на нивоу око 2 милиона динара.Врло значајна уштеда, која омогућава улагања тих средстава у неке друге намене на систему, и на другим објектима Водовода и канлизације", Небојша Јаковљевић, директор ЈКП Водовод и канализација Крагујевац.

У Србији има четрдесетак постројења за прераду отпадних вода, али само петина задовољава европске стандарде. Да бисмо их достигли, процењују стручњаци,потребно је још око 300 колектора за третман вода.

Постројење за пречишћавање отпадних вода, пуштено је у рад пре три деценије и урађено по Немачкој технологији. Пројектовано је за 250.000 корисника и идаље је најмодерније у Србији.

Поред еколошког значаја, пречишћавање отпадних вода доприноси зеленим технологијама производњом биогаса, који има највеће потенцијале у области обновљивих извора енергије. А циљ наше земље је да, у процесу приступања Европској унији, до 2020. године добија 27 одсто енергије из ообновљивих извора.