Судбина рударског отпада

У Рашки је одржана прва јавна презентација пројекта „Катастар рударског отпада" на којој су представљени досадашњи резултати и најављени наредни кораци пројекта који се у Србији спроводи до почетка 2020. године. Поред 200 активних рудника, Србија има и 250 каменолома, напуштених јама и депонија са рударским отпадом који су ризик по животну средину. Рашка има 7 напуштених депоа отпада који су обухваћени пројектом.

На падинама Копаоника и Голије одувек се рударило. Деведесете године утицале су на затварање већине експлоатација па су иза њих остајали депои и флотације о којима више нико није водио рачуна.

"Како су у питању веома ситне честице материјала, ветар га може носити и тако загадити околину. Велики проблем су ерозије и спирање материјала у површинске и подземне воде. Битно је узети у обзир и стабилност депоа и флотација", каже Питер Бајер, Тим лидер пројекта.

Реализација уговора је почела 2017. године, а крајњи корисник пројекта је Министарство рударства и енергетике.

"Специфичност и посебност даје овом пројекту што је то пројекат међу првима који се спроводи у такозваном децентрализованом систему имплементације. Што у ствари значи да Институције Републике Србије спроводе пројекат, конкретно у овом случају, Министарство рударства и енергетике и Министарство финансија у сарадњи са длегацијом Европске Уније", објашњава Драгана Јелесавац Ердељан, Шеф одсека за рудатство Министарства за рударство и енергетику.

Свих 7 депоа и фолатација на територији Рашке биће детаљно испитани и узорковани. Важан пројекат за општину која је у протекле 4 године, била у врху општина које су реализовале пројекте из домена екологије.

"Ми као локална самоуправа очекујемо од овог пројекта Катастра рударског отпада пре свега да се утврди количина отпада као и то на који начин ће бити рекултивисан и саниран терен, наравно све у складу са заштитом животне средине"; тврди Ђорђе Гогић, заменик председника Општине Рашка.

На територији општине послују и три активна рудника. Србија годишње произведе приближно 150 милиона кубних метара чврстог рударског отпада, око 15,5 милиона тона флотационог отпада и око 35.000 тона нафтног муља. Узорковани материјали испитују се у Институту за рударство и металургију у Бору.

 

 

 

број коментара 0 пошаљи коментар