Сарадња румунског и српског Баната у области туризма

Деветнаестогодишња Матеа Кристина Јакша из Уздина, студенткиња Западног универзитета у Темишвару, једна је од четрдесеторо учесника програма "ХЕРА" - ИПА пројекта прекограничне сарадње који промовише туризам у српском и румунском делу Баната.

Овога пута у Валиугу, румунском месту на обронцима Карпата, током четири дана одржан је низ курсева за туризмологе, туристичке водиче и предузетнике.

"Овде је прелепа атмосфера", каже Матеа Кристина, "дружим се и са Румунима из Румуније пошто знам овај језик, и са Румунима из Србије који преводе. Стекла сам ново искуство и нове другаре."

Локално и културно наслеђе, особености региона и промовисање туристичких потенцијала као пословне прилике биле су основне теме предавања и панела.

"Када причамо о туризму говоримо о људима", истиче Теодора Мунтеану, професорка економије из Румуније. "Људи се морају боље упознати, морају се развијати знањем, умећем, посећујући се медјусобно учећи нове ствари, а то је управо оно што сада спаја људе из Румуније и Србије."

"На тај начин не само што ми предузетници можемо да стварамо себи неку економску корист него радимо много важнију мисију и чувамо нешто што је скоро заборављено за будуће генерације", Смиљка Булатовић, власница радионице старих заната из Кикинде.

Учесници ХЕРА пројекта из Србије упознали су необичне планинске делове Баната у Румунији, док је ово била прилика да се Румунима представи Војводина, српски Банат и посебно град Кикинда.

"Видимо да неке друге дестинације и у самој Србији од те неке етно приче могу да направе заиста велики бренд, да та места значајним делом могу да живе од својим програма и манифестација, а то је код нас чини ми се врло неискориштено иако имамо озбиљне потенцијале", истиче Саша Танацков, члан Градског већа Кикинда.

И српска и румунска страна се слажу: еколошки, етно, гастрономски и културни туризам већ су особености и потенцијал Баната који ће се убудуће управо кроз ИПА пројекте боље промовисати ка Европској унији и свету.