Археологија у Поцерини

Велики бедем кружног облика и шанац, најбоље се могу видети на снимку из ваздуха. Остаци праисторијске архитектуре, добро су сакривени у церској шуми. Поред тестера које секу дрва, ове јесени, чују се и звуци ашова, мотика и будака.

"Ради се дефинитивно о бакарном добу, о периоду између 4300. и 4000. година п.н.е., али оно што још не знамо, не знамо карактер овог објекта", каже археолог Момир Церовић. И додаје: "Мислили смо на основу прошлогодишњих истаживања, да је у питању некакав култни објекат, светилиште, соларна опсерваторија, међутим, налази овогодишњи, дају индиције да је можда у питању и металуршки центар."

Некадашње утврђење изграђено је каменим и коштаним алатом. Ове јесени отворене су три археолошке сонде. Међу остацима керамике која је пронађена испод земље и векова, за стручњаке су најинтересантнији делови малог пехара. На већини предмета, видљиви су трагови пожара.

"Налазимо се на једном локалитету, који је изузетан по много чему, прво није насеље, није некропола, него нешто између, тзв, неолитске ронделе, и да је један од последњих изданака и најјужнија тачка тих рондела управо овде, у Шанчинама, у атару Десића. Имамо шанац, имамо бедем, имамо унутрашњу палисаду, то ће показати истраживања и целокупна анализа", каже проф. др Милош Јевтић, археолог.

До некадашњег земљаног утврђења, може се стићи само пешке. Као путоказ у церској шуми, окачени су панои са изложбе "Српски Стоунхенџ", који детаљно приказују етапе истраживања и његов значај. Од археолошког налазишта у Енглеској, локалитет у Поцерини, старији је више од 1.500 година.