Најстарија школа у косјерићком крају поново отворена

Све је ту баш као некада - скамије и табла с великим и малим линијама, рачунаљка и пожутели глобус и ђаци с тканицама о рамену. За косјерићке малишане, прве ђаке старе - нове школе, занимљиво и необично искуство.

Мија Петровић, ђак другог разреда каже да је другачије све - табла, клупе и столови.

"Разликује се табла, слике и азбука", каже Вукашин Среди, ђак другог разреда.

Ново, како каже, и теже искуство и за учитеља који је међу ђацима провео 41 годину.

"Поп и учитељ су били главни у селу. Људи су их поштовали, скидали капу, клањали им се. Међутим, сада није такво време", каже учитељ Иван Васовић.

Затварање субјелске школе пре десетак година растужило је њене бивше ђаке, а нови живот вратио сећања.

Ђак и учитељица школе у Субјелу, Рада Миловић каже: "Ја сам врло тужна с' обзиром на то да је ово најастарија школа на нашем подручју општине Косјерић и нажалост прва се затворила".

Трећи пут у својој историји дугој преко 170 година школа поново ове јесени отвара врата, уместо ђацима овог пута - туристима.

"Хоћемо једноставно да омогућимо деци која долазе на рекреативну наставу на Дивчибаре, и на дневне излете у Косјерић да доживе како је то изгледало на једном часу из 1930 и неке године када је школа отворена по други пут", наводи Жељко Средић из мионичког Етно села "Гостољубље".

Снежана Јоксимовић, директорка Туристичке организације Косјерић каже да прате трендове: "Оно што је тренд у Европи то је музеј под ведрим небом или етнопарк у коме ћемо те мртве ствари, јер чињеница је да овде има јако мало људи сада, да оживимо, да им дамо неки нови квалитет и неку нову функцију".

Субјелска школа осим за школарце спремна је и за знатижељнике свих узраста. Двоје учитеља, брижљиво се спремају за нове ђаке, а довољно је и дрва крај старе бубњаре.