Мрачна историја палате "Кронић" у Сомбору

Око палате "Кронић" данас је заштита за пешаке јер ,већ дуже време, украси које су на зграду поставили италијански мајстори, отпадају заједно са фасадом. У Сомбору су посебно поносни на куполе, које подсећају на руску архитектуру.

"Доктор Стеван Кронић, сомборски адвокат и велепоседник, направио је ову зграду почетком 20. века", објашњава публициста Милан Степановић. "Идеја је била од његове супруге. Нажалост, за ову зграду се после тога везује читав низ несрећних догађаја."

Осмислила ју је жена Стевана Кронића, из богате породице Вуић, на чијем је миразу адвокат утемељио своје богатство. Али након што је завршио зграду, почиње прва прича њене мрачне историје. Уочи Првог светског рата, Кронић губи богатство.

"Пропао је тако што је фалсификовао менице и фалсификујући потписе својих блиских рођака, повукао је читаву породицу Вуић на дно", каже Степановић. "Људи су остајали без својих зграда, имања и земље, по неколико стотина јутара. Он је такође остао без земље, али је сачувао своју зграду."

Стеван и Јелена Кронић овде су прославили венчање своје јединице, а брак је један од најпознатијих у историји Војводине. Мирославу је запросио барон Владимир Рајачић из Сремских Карловаца, чији је рођени стриц био српски патријарх Јосиф Рајачић.

"Кум је био Лаза Костић. Стари сват је био председник Матице српске Хаџић, венчао их је тадашњи бачки владика", истиче Степановић. "Све је било на највишем могућем нивоу. Али и тај брак је имао своју тамну страну. Остао је без деце, а супружници су живели раздвојено."

Барон је извршио самоубиство, а Мирослава је психички оболела и умрла је у сиромаштву. Зграда је продата, а њена историја постаје још мрачнија. У Другом светском рату била је мађарски затвор, а након тога место где је извршена одмазда партизана:

"Преко хиљаду сомборских грађана, од који је велики број заиста био невин, није имао никакве кривице на себи, јер они који су имали побегли су одавде и нису чекали партизане и Црвену армију, страдају у овој згради у њеним подрумима, где су били мучени, одвођени на стрељање."

Данас је у палати Привредни суд, а зграда је у власништво Министарства правде. Из тог министарства кажу да је пројекат обнове компликован, јер је зграда под заштитом, као и да је скупа за одржавање. Наводе и да би Суд требало да буде измештен одавде. Можда ће нови власник, поред изузетне архитектуре коју штити држава, уважити и историју овог здања.