Храм у Ораховцу код Сребренице грађен у шестом веку

Смеле тврдње да су Срби ту у седмом веку почели да примају хришћанство, поткрепљене су записима Константина Порфирогенита и цара Ираклија у којима их означава као савезнике или федерате, а претпоставља се да су били и староседеоци и доминантно становништво.

"Археолошки докази који су проверљиви говоре у томе да заиста је овде постојала заједница која је примила хришћанство, али ми не можемо да кажемо који би то онда други народ могао да буде него српски, с обзиром на историју пре тога и историју која следи након тога. Археологија је та која ће сигурно у будућности дати одговоре на погрешно тумачену историју српског народа, или наметнуту историју", каже Ивана Грујић, археолог у Музеју Херцеговине у Требињу.

Овај храм је откривен упорним настојањима сребреничког свештеника и мештана, који су знали за предање о месту Црквиште.

"Каже владика Николај да су три најважније српске карактеристике: слављење славе, градња задужбина и мобе. Тако да смо ми овде обновили тај обичај, било је овде, сигурно четрдесетак мјештана који су радили вриједно данима, али за нас је, заиста, још вреднија ствар да су и археолози, сви радили, на мобу", наводи протојереј Александар Млађеновић, сребренички свештеник.

Одмах испод цркве, пролазио је римски пут, који је повезивао залеђе, римски муниципијум у Скеланима са Власеницом и даље водио ка обали провинције Далмације.

"Претпостављамо да се овде ради о насељу које је било српско, рано средњовековно, које је примило хришћанство и бројчано је било веће насеље, с обзиром на димензије цркве и на то да су овде могле да се одвијају и епископске службе", каже Ивана Грујић.

Овде су, до сада, пронађени фрагменти кандила, стакла, посуда, и фрескомалтера, римски надгробни споменик из првог или другог века, као и седам скелета узиданих у темеље цркве.

Све упућује на значај овог археолошког налазишта које говори о континуитету живота Срба на овој територији, и неопходности наставка истраживања.