Век и по библиотекарства у Краљеву

У време када је Карановац имао око 1.900 становника, од којих је тек четвртина била писмена, група образованих, напредних Карановчана 1868. године основала је читаоницу, прву после петовековног ропства.

На тај начин су обновили духовни мост са немањићком Жичом, у којој је Првовенчани спајао власт и креативност и у којој је написао најлепша дела наше средњовековне књижевности. Читаоница је уједно и темељ храма књиге у који је израсла данашња краљевачка библиотека.

Из историје библиотекарства бележимо да је Читаоница у почетку била претплаћена само на новине, али убрзо почиње и прикупљање књига, тако да је уочи Првог светског рата имала више од три хиљаде књига.

Данас Народна библиотека има око 250.000 књига и часописа, организује око три стотине догађаја годишње и има више од десет хиљада активних чланова.

Издавачка кућа ове установе "Повеља" постала је један од најзначајнијих издавача савремене српске поезије. За Краљевчане свих генерација библиотека је извориште знања и уточиште од свакодневнице, које дигитални медији могу обогатити али никада заменити.

Велику пажњу посвећује најмлађима и креативним приступом успева да децу привуче књизи. Краљевачки библиотекари се труде да покрију и удаљена сеоска подручја, па су тако ове седмице писци за децу гостовали у планинском селу Бзовик, 105 километара од града, где школу похађају само три ђака.

Завршна свечаност обележавања 150 година библиотекарства у Краљеву биће свечана академија 7. октобра, на Дан Краљева. Радни део биће настављен 8. и 9. октобра стручним скупом "Библиотеке у културном животу Србије".