Када деца иду у хранитељске породице

Занемаривање, злостављање, неадекватни услови за одрастање и живот, најчешћи су разлози због којих се деца одузимају од родитеља и привремено или до краја школовања, смештају у хранитељске породице.

Хранитељи им пружају безбедност и љубав, услове за нормалан живот.

"Исто као са својом децом се понашам, тако да је лепо. Сродиш се са њима, волимо се," каже Зорица Рајковић, хранитељица из Милошевца код Смедерева.

Село Милошевац код Смедерева познато је по хранитељству. 180 малишана сада живи у 121 домаћинству.

Рад хранитеља контролише Центар за породишни смештај и усвојење.

"Они су у обавези да обезбеде и гардеробу и храну и лекове, и уџбенике, апсолутно све што је потребно за одгој детета. Са друге стране имају око 15 хиљада динара за њихов рад," наводи Милица Лукић Момировић, в.д. директора Центра за породични смештај и усвојење у Милошевцу.

У Владичином Хану пре седам година троје деце је смештено код хранитеља и од тада није било таквих случајева. Центар за социјални рад и полиција су превентивно на терену.

"Једном месечно у вечерњим сатима наши представници обилазе заједно са њима улице и кафиће, да виде да ли се дешава просјачење. До сада нисмо имали таквих случајева," каже Љубиша Мијајловић, директор Центра за социјални рад у Владичином Хану.

Сиромаштво није разлог за одузимање деце, али је често комбиновано са другим проблемима.

Неке локалне самоуправе воде рачуна о економском оснаживању биолошких породица, како би деца што пре могла да се врате родитељима.

"Град излази у сусрет кроз давање једнократне помоћи на коју има право породица, за набавку огрева, намирница. Центар врло често даје и тренутне помоћи," објашњава Данијела Милосављевић, већница за социјална питања у Врању.

"Оно зашта се залажемо да се са државног нивоа креира национални пакет услуга подршке биолошким породицама, која би била финансирана буџетским средствима Републике. Тиме бисмо пружили шансу свима, свој деци у целој Србији, да у много већој мери живе са својим родитељима," каже Љиљана Ђорђевић, руководилац Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад Крагујевац.

У Крагујевцу је прошле године двадесеторо деце измештено из породице, а петоро је враћено. У Врању 52 хранитељске породице брину о 67 деце.