Дивље депоније крај Мораве

Контејнери за прикупљање пет амбалаже и отпада у селу празни. Шума, приобаље и старо корито Западне Мораве надомак Бресног Поља прекривени трулим поврћем, комуналним, грађевинским, али и најопаснијим хемијским отпадом.

Радован Миодраговић, председник МЗ Бресно Поље каже: "Овде где се сада налазимо ту је у стару Мораву бачено можда до сада једно 100 камиона. Отров, овај пластика све то иде кроз овај песак ,долази чак и до Мораве. Јер нормално овде је на три метра вода."

Подручје на 246 хектара, карактеристично по непрестаном измештању корита Западне Мораве, сплету рукаваца и мртваја, као и десетинама језера насталих експлоатацијом седимената у речној долини, пре три месеца проглашено је природним резерватом друге категорије.

Плавни делови су идеално плодиште за рибљи фонд. Овај резерват гнездилиште је птица мочварица, станиште бројних гмизаваца и водоземаца и веома ретке, строго заштићене биљне врсте у Србији, жутог локвања. Ово је и омиљено место за риболов.

Званична евиденција дивљих депонија постоји. Даница Батоћанин, сарадник за заштиту животне средине општине Трстеник наводи:

„Све су оне мапиране и онда је уназад пет година, односно од постојања буџетског фонда за заштиту животне средине од 2012. године сваке године издвајана извесна сума новца за суфинансирање чишћења тих депонија."

Прошле године је из резервата отерано 10 камиона смећа. Али се са старим навикама наставља.Инспекција кажу ради свој посао, али је неколико њих мало да покрије 53 насељена места у општини.

"Највише угрожавају себе и своју животну средину зато што стварањем тих дивљих депонија се загађује земљиште, загађују се подземне воде, све то после иде у наше бунаре, иде у наша језера одакле се и снабдевамо", објашњава Даница Батоћанин.

Смеће није једини проблем. Додатну штету причињавају рибокрадице и они који експлоатишу шљунак из Мораве.

Осредак је за сада резеват на папиру. Да би био заштићена зона, допринос морају да дају сви, првенствено мештани.