Крагујевац и даље улаже у енергетску ефикасност

Само за трошкове енергената у више од две стотине објеката - школа, вртића и установа, Крагујевац годишње издваја око три милиона евра.

Простора за уштеде итекако има, па је у протекле четири године у енергетску ефикасност школа уложено око два милиона евра. У оквиру програма, одрживог развоја биоенергије, немачка Организација за међународну сарадњу урадила је студију изводљивости за промену начина грејања у пет школа. 

"Након тога треба да нађемо средства да би ове школе почеле да се греју на биомасу, односно на пелет и дрвну сечку", каже Ана Радојевић, енергетски менаџер Крагујевца, "до сада су се користили мазут и лож-уље." 

Док Крагујевац и већина градова и општина у Србији, прави пионирске кораке, Пирот и Прибој већ користе биомасу за грејање јавних објеката, школа и домова здравља.

У Прибоју су средствима из општинског буџета и Владине канцеларије за јавна улагања финансирали две котларнице на дрвни пелет. То  ће бити и прва општина у Србији, која ће комплетан систем грејања заменити горивима из биомасе.

"Ми се тренутно грејемо на мазут који је изузетно скуп", каже Саша Василић, заменик председника Општине Прибој. "Наше су процене да ми штедимо, преласком на ново постројење, близу 500.000 евра годишње. Потпуно је јасна и основана економска основица ове приче, о еколошкој не морам ни да причам." 

Неколико градова и општина у Србији обавезало се да ће до 2030. године смањити емисију угљен-диоксида у атмосферу и до 40 одсто. То је пут који захтева и новац и време. 

Уз већу примену обмновљивих извора енергије и замену фосилних горива приближивамо се стандардима Европске уније.

"Сва могућа потрошња је подмирена из обновљивих извора енергије током ноћи, сваке ноћи у Немачкој - што ветар, што солар, што биогас", истиче Милица Вукадиновић, из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ). "Биогас је озбиљан фактор, биомаса наравно. Али, биогас у тој производњи електричне енергије, стварно игра велику улогу." 

Процене су да је на хиљаде јавних установа енергетски неефикасно, због чега годишње губимо око 100 милиона евра. Ресорно министарство отворило је низ могућности за различите видове јавно-приватног партнерства у локалним самоуправама.

Циљ је, да се до 2020. године 27 одсто енергије у земљи добија из обновљивих извора.