Подршка оболелима од рака

На врњачкој променади чуле су се приче о борби, неодустајању и вери у оздрављење. Неда Дејковић се 2004. суочила са Хочкиновим лимфомом. Победила га је. Победила је и карцином дебелог црева, а сада се бори и са карциномом плућа. Снагу за 14 година борбе дала јој је ћерка.

"Ужасавала ме је чињеница да ја нећу бити та која ће да је васпитава, води у вртић и школу и то ме је толико покренуло, дало ми снаге и онда сам ја кренула у ту борбу. Љубав према мом детету која је сад девојка од 19 година скоро ме је држала и држи свих ових година", каже Неда Дејковић, из Врања.

Уз чврсту вољу, потребна је и подршка лекара и породице. Мирјана Станковић чланица нишког Удружења жена са раком дојке "Бисер" наводи:

"Имам оца који је 1981. године оперисао рак дојке. Мој отац је заправо мени био највећа подршка у целој причи. Ја сам највише слушала свог оца и своју докторку. Значи то кад имате неког поред себе који ће да вам сугерише шта да радите."

Деветоро њих су кроз исповест о борби са болешћу Врњчанима поручили - ми смо доказ да је болест излечива ако се открије на време.

"О болести није лако говорити, али ми разбијамо табу теме. Кроз ово јавно говорништво чуће и држава, чуће и околина у којижој живе и раде чуће јавност што је јако битно да се пружи подршка, а на крају и да се тим пацијентима омогући права терапија", наводи Горица Ђокић из Удружења грађана за борбу против рака јајника "Проговори".

"Морате у свакој секундарној макар и терцијарној здравственој установи имати психолога који ће бити у оном тренутку када пацијент добије дијагнозу. Нема никог. он је препуштен сам себи, нарочито ако је у унутрашњости Србије", наводи Весна Бонџић из Женског центра "Милица" из Врњачке Бање.

Удружења пацијената улазе у још једну борбу. Да сви оболели од карцинома добију право на продужену рехабилитацију.