У Србији осигурано само пет одсто домаћих животиња

Трећа генерација Живановића из Лужница бави се сточарством. Имају двадесетак грла, крава и липицанера и обрађују 34 хектара земље, како би обезбедили сточну храну.

Усеве осигуравају, али не и животиње јер, кажу, немају рачуна. Полиса не покрива најчешће ризике, повреде при утовару и истовару на сајмовима, на којима годинама учествују и имају шампионска грла.

"Не прихватају осигурање, сношење ризика телења, ту је једини ризик код приплодних грла и не видимо разлог да је потребно осигурати грло из разлога зато што где је ризик они не прихватају", каже Драган Живановић, сточар из Лужница.

У Пироту је, захваљујући субвенцијама, последњих година удвостручен број газдинстава која осигуравају животиње. Град је 2013. исплатио 400.000 динара, а ове године ће сточари за осигурање добити 10 пута више.

"Тридесет одсто колико смо 2013. субвенционисали дошли смо до 60 одсто - управо да мотивишемо људе да схвате предности осигурања и колико им то значи ако дође до штете", каже Весна Лазаревић, стручни сарадник за пољопривреду града Пирота.

И осигуравајућа друштва истичу предности осигурања животиња. Улагања у сточарство су велика, а болести и угинућа животиња, уколико нису осигуране, могу угрозити производњу.

"Сточарска производња изазива, односно узрокује највећа улагања тако да је у том смислу уколико се десе непредвиђени догађаји, осигурање животиња се представља као логичан след за премошћавање са евентуалних губитака који могу да дођу", објашњава Милош Милосављевић из "Дунав осигурања" Крагујевац.

За осигурање приплодне краве чија је вредност 140.000 динара, полиса за годину дана кошта девет и по хиљада динара, за товне свиње за четири месеца осигурање је око 700 динара.

Локалне самоуправе и држава сточарима враћају 70 одсто плаћених премија како би подстакли одрживи развој и профитабилност сточарске производње у Србији.