Веб-изложба о Дому културе у Лукићеву

Свако четврто село у Србији се гаси, најпре одлазе млади, а потом се затварају домови културе, продавнице, школе... Веб-изложба о 40 година рада Спомен-дома у Лукићеву приказује развој и сумрак некад важног културног средишта у том банатском селу.

Од 4.700 села у Србији, око 1.200 је у фази нестајања, наводи се у подацима Канцеларије министра у Влади задуженог за регионални развој. Када се село гаси, најпре одлазе млади, а потом се затварају домови културе, продавнице, школе...

Одбор за село Српске академије наука и уметности процењује да 70 одсто села данас нема дом културе или библиотеку. Тамо где постоје, домови културе постали су баласт за село, јер нема довољно новца за њихово одржавање, а нема ни довољно квалитетног програма или публике која би долазила да их прати.

Новинар РТС-а Миле Новаковић приказао је историју Спомен-дома "Вељко Лукић Курјак" у Лукићеву својеврсном веб-изложбом. Фотографије и текст о четири деценије рада Дома показују развој и гашење сличних објеката не само у средњем Банату.

Обично су се изједначавали задружни и домови културе, али је основна разлика у томе ко им је био власник. Задругари су управљали задружним домом и ови објекти су имали у свом саставу продавницу, магацин, читаоницу. С друге стране, домови културе били су намењени културно-забавним садржајима и имали су велику биоскопско-позоришну салу са бином која је задовољавала минимум услова за извођење озбиљнијег програма.

"Домови културе имали су библиотеке, били су седиште Месне заједнице, културно-уметничког друштва и других друштвених организација", каже Миле Новаковић.

Податке о Дому културе Новаковић је пронашао у архиви регионалног листа "Зрењанин", рукописима о историји Културно-уметничког друштва из села које је записивао покојни Саво Лукић и бележио сведочења мештана Лукићева. Драгоцен извор био је и видео-материјал снимљен на дан када је Дом отворен, а који је сачувао Сретенко Марић.

"Ово су само најбитнији подаци до којих сам успео да дођем", каже Новаковић, "а жеља ми је била укажем на једно време у коме је објекат од хиљаду или две хиљаде квадрата успевало да направи село, у највећој мери сопственим средствима."

У изградњи Дома културе у Лукићеву учествовали су и мештани, добровољним радом, што је - како истиче Новаковић - за многе данас незамисливо.

број коментара 0 пошаљи коментар