Делиблатска пешчара: може ли се живети од производње кикирикија

Кикирикију одговара мекша земља и влажно подручје и зато је делиблатски песак идеалан за добар род. Драгиша Весковић је посејао 320 кућица и како каже није имао много посла око узгајања, а очекује да ће добити око 150 килограма.

"Ништа се овде не користи сем мотике. Окопа се и то је све. Кад процвета и пусти "брчиће" мало се огрне и он поново цвета. Што се то више пута ради биће више плода у земљи и већи је принос", каже Драгиша Весковић.

Род би био још бољи када би се кикирики вадио за две недеље, али Драгиша је приморан да то сад чини, јер има нежељене посетиоце, јелене, којих сад има много у Делиблатској пешчари. Улазе у баште и праве штету, јер газе кикирики, а слепо куче које живи под земљом појело је већ доста плода.

Стручњаци из панчевачког Института Тамиш кажу да се због суше последњих година све више ратара одлучује за производњу алтернативних биљака, али да морају бити храбрији и одлучнији, јер за сад то чине на малим површинама.

Владан Угреновић, из Интититута Тамиш у Панчеву каже: "Потребан је одређени предузетнички дух, јер то није робна производња и ти производи морају да се продају на неком тржишту, које дефинитивно постоји, али сами произвођачи морају око тога више да се ангажују.

"Кад би се посејао један ланац, била би јако добра зарада, боља и од пшенице и од кукуруза", каже узгајивач кикирија Драгиша Весковић, узгајивач кикирикија. И додаје: "Погледајте ово парче где имам 320 кућица од којих ћу добити минимум 150 килограма кикирикија, пута 400 динара, па израчунајте".

Ове године Весковићи ће јести свој кикирики, а за следећу годину планирају већу производњу, јер купцима желе да понуде јужноамеричке махунарке са домаћих њива.