Сањају живот у родитељској кући

Малолетни брат и сестра из Осечине живе сами у изнајмљеној кући, а привременo старатељтво поверено је њиховој рођаки. Највећа жеља им је да се уселе у родитељску кућу, и у томе им помажу хумани људи.

Шеснаестогодишња Драгана Јовановић из Осечине преузела је бригу о ђмлађем брату Недељку, кад се њихова мајка тешко разболела. Пре десет година остали су без оца, и од тада живе од мале породичне пензије, помоћи појединаца и повремене социјалне помоћи.

"Сналазим се, радим, навикла сам", каже Драгана. "И прошле године, док је мајка била жива, борила се она дуго, али и тад сам морала да радим ово што и сада радим."

Деци помаже рођака Ивана Савковић, која је одређена као привремени старатељ:

"Распоређујемо рачуне али пензија је врло мала. Потребно је да се кућа уради, која је неуређена и празна. Они живе овде, ту се плаћа кирија."

Закуп куће у којој живе Драгана и Недељко плаћа Центар за социјални рад у Осечини, који им због породичне пензије може обезбедити још само једнократну новчану помоћ.

"Нама је то јако битно, пре свега што деца нису морала да иду у хранитељску породицу и што је неко остао да се брине о њима", наглашава Јована Милановић, директорка Центра за социјални рад "Напредак". "Центар ће и даље, као и локална самоуправа, наставити да се бави том децом и да, у складу са законским потребама, одговара породици у сваком смислу."

Ипак, највећа жеља деце, као и њихових покојних родитеља, јесте да се уселе у своју кућу. За њен завршетак неопходна су знатна средства. Њихова животна судбина подстакла је хуманитарну акцију.

"Наши чланови, који су и сами остварени као родитељи, осетили су потребу да им прискоче у помоћ пре других породица", рекла је Александра Трифуновић из Хуманитарне организације "28. јун". "Основни је циљ да се ова кућа, коју су њихови родитељи започели, заврши и оспособи за нормалан функционалан живот."

"Много, много нам је стало да уђемо у своју кућу, да будемо своји на своме", каже Драган.

Упркос тешким животним околностима Драгана и Недељко из Осечине, верују у боље дане. Надају се ускоро и у својој кући, која ће им бар мало ублажити недостатак родитеља. Иако их локална заједница није заборавила, овој деци је неопходна извеснија будућност.

број коментара 1 пошаљи коментар
(среда, 12. сеп 2018, 03:20)
Miroslav [нерегистровани]

A sta je sa "Tamarom u akciji"

Tamara bi im sigurno pomogla da srede porodicnu kucu i vrate se u nju.
...I treba pomoci ovoj deci koja su ostala bez oba roditelja.