Слободне зоне у Србији запошљавају три хиљаде радника годишње

Кинеска компанија "Шангдонг линглонг" планира да изгради фабрику гума у Зрењанину, чим добије одобрење своје Владе за инвестирање у Србији. Тај погон ће пословати у оквиру тамошње Слободне зоне и биће петнаести који ће радити по концепту олакшаног увоза и извоза.

Небојша Грбић ради у компанији Колпа која послује у Слободној зони Зрењанин, од њеног оснивања. За четрнаест година научио је енглески, служи се словеначким језиком, усавршио је рад на рачунарима и прошао све фазе производње.

"Био сам почетник, помагао сам браварима, машинбраварима и онда сам добио шансу као инжењер приправник", каже Грбић. "Сад радим као погонски инжењер, погонски инжењер машинства и ја презадовољан сам."

"Дрекслмајер" је највећи послодавац Слободне зоне у Зрењанину са 6.000 радника, што је 90 одсто укупно запослених. Фирме из зоне су и међу највећим извозницима у граду.

"Ако погледамо 2017. годину, онда је то 100 милиона евра, што представља 40 одсто укупног извоза производа са подручја Зрењанина", истиче Бранко Малагурски, директор Слободне зоне Зрењанин.

У Шапцу су Слободну зону развили на три локације, наводи Виолета Шестић, начелница Одељења за ЛЕР:

"Само у прошлој години укупна вредност извезене робе из Зоне је износила 27 милиона евра, а корисници су остварили приход од скоро 4 милијарде динара."

У Пироту су први у Србији имали Слободну зону. Данас на 110 хектара послује 22 производне и 80 трговинских компанија. Ефекти успешности се, каже директор Слободне зоне Пирот Драган Костић, најбоље виде по зарадама запослених:

"Пре само десет година Пирот је по платама био на стотом месту у Србији. Крајем ове године Пирот је био на 19. месту. Испред њега су само београдске општине, а просек плата је већи од Војводине."

Италијански произвођач намештаја "Топ софа" у Врању једини засад испуњава услове за рад у Слободној зони. Да би почео да ради треба да сачека завршетак грађевинских радова, каже Горан Живковић, директор Слободне зоне Врање:

"Чека се испуњење неких услова завршетак два кружна тока између Геоса и Топ софе и постављање ограде која је процедура да би пословао у режиму слободне зоне."

У Србији постоји 14 Слободних зона у којима послују неке од највећих светских компанија попут ФИАТ, Мишлен или Сименс. Прошле године су оствариле 5 милијарди евра промета.

број коментара 0 пошаљи коментар