Археолози на неолитским локалитетима у Гривцу и Кусовцу

Наизглед само  три хектара ливаде у Гривцу и Кусовцу - за познаваоце и археологе су важно налазиште које сведочи о животу на тим просторима пре 7.000 година. Захваљујући  новој методи геофизичких истраживања и примени најмодернијих уређаја, добијени су подаци о просторној култури, чиме се ти локалитети сврставају у највећа неолитска насеља Европе.

"На овај начин можемо брже и ефикасније да дођемо до података који су нам неопходни да направимо планове за даљу заштиту и истраживање, поред података које добијамо у научне сврхе и који даље могу да се користе у самом тумачењу археологије и прошлости на овим просторима" истиче Марија Каличанин Крстић археолог Завод за заштиту споменика културе Крагујевац.

Универзитет из Питсбурга је почео да истражује локалитете у Шумадији пре педесет година, тачније од 1968, када су на ископинама радили са нашим чувеним археолозима Драгославом Срејовићем и Миленком Богдановићем на истраживању винчанске културе.

"Ово су локалитети  о којима смо учили као студенти", рекао је Брајан Хенкс, археолог и професор Универзитета у Питсбургу. "Представљају неке од најбитнијих и најранијих земљорадничких задруга." 

Према речима Мирослава Кочића, докторанда археологије на Универзитету у Питсбургу, очекивали су да ће распоред у насељима у Гривцу и Кусовцу бити сличан:

"Међутим, ипак се јавља разлика између њих, иако су то два јако блиска насеља, али очигледно да постоји посебна улога како једног тако и другог."

Гости из Питсбурга истраживања завршавају крајем месеца, а наставиће их крагујевачки археолози који ће коначне  резултате објавити током следеће године.