Обућар са Рудника

Иван Милетић је најстарији обућар у рудничко-таковском крају који је у свом радном веку осмишљавао и ручно правио ципеле, и поправио на хиљаде пари обуће. У породичној кући на Руднику, тај некада чувени београдски мајстор и данас се радо прихвати посла.

У Београд се са Рудника упутио пре 60 година где је усавршио обућарски занат. Иако су генерацијама у његовој породици били чувени опанчари, Иван Милетић се определио за производњу и поправку ципела.

Његов живот обележили су шнитеви, алати и успех у послу који није могао свако да ради.

''Морао си да имаш смисла, мислим смисла зато што се обликовала ручно, овај и то је сад кад се вратим уназад и оно што сам радио, то је чиста уметност'', присећа се Иван Милетић, обућар.

У малој обућарској радионици Милетић на Руднику и сада, иако је више од две деценије у пензији, често проводи време . Жали што његов занат полако нестаје и чува успомене на ручну израду обуће.

''Нема их више који би потврдили, који знају шта је било, овај рам шивена ципела, скроз шивена, флексибел и ункерована ципела'', каже Иван Милетић.

Уз квалитетан материјал, добар калуп, за праве ципеле Милетић каже пресудан је и добар мајстор. Зато су у његовој радњи на Душановцу међу муштеријама били Љубиша Самарџић и Јованка Броз. Од ципела које је правио сачувано је неколико примерака које носи његов син.

"Мени првенствено значи што је он сјајан мајстор. Ето, мислим да га то доста разликује од других обућара у овој земљи'', с поносом истиче син, Милан Милетић.

Наследника, мајстор Милетић каже нема, али чини се да му је жалије што за ручно израђене ципеле које су некада трајале годинама нема ни муштерија.

 

 

 

број коментара 0 пошаљи коментар