Стрелци на противградним станицама: Никад више посла него овог лета

"Дежура се по цео дан, некад и ноћу. Дешава се да долазимо у дванест, у један, али све то није проблем. Само да има ракета. Значи, стрелци су спремни да раде, нас што се тиче те плате и тога. Ми имамо 24 хиљаде за шест месеци, значи четири хиљаде месечно. Значи, не радимо за плату. Радимо зато што се сви бавимо пољопривредом, живимо од тога, зато смо и прихватили да радимо и ово", објашњава Милка Чарапић - противградни стрелац .

У Златиборском и Моравичком округу, општине, поред новца за набавку ракета, обезбеђују и одређена средства за стрелце. У Прокупљу нису издвојили средства за противградну заштиту, због чега две трећине станица није у функцији.

"Већином од пољопривреде живе, али неће нико да се прихвати да ради тај посо, велика је обавеза, јер видите и сами колко је далеко од села. Народ се највише на паре жали, неће за те мале паре каже да трчи овде", каже Биљана Павловић, бивши стрелац из Велике Плане.

И док локална власт и воћари у Прокупљу чекају да све реши држава, у чачанском селу Миоковци житељи су удружили средства да од града бране оно од чега живе. Уз следовања која су добили од државе и града, сами су скупили три стотине хиљада динара и купили додатних девет ракета. Али кажу да је ова сезона најтежа.

"За три и по месеца сам испалио 23 ракете, а прошлих година сам испалио за целу сезону 22. Некад се деси да се за целу сезону ту у Миоковцима не испали ни по десет, дванаест. Значи, оваква година се не памти. За сада је тежак био почетак, видећемо како ће се завршити крај године, значи година је врло незгодна", каже Војкан Томић, противградни стрелац и воћар из Миоковаца.

То потврђују и стрелци из пожешког краја, који у последњих четири деценије бележе највећи број излазака на противградне станице. Нису увек дејствовали, али је кажу било и дана када је требало испалити и више ракета, само да их је било довољно. Тако би се умањиле штете од града, које су ове сезоне огромне.