Страни студенти на локалитету Царичин град

И после више од 15 векова, град који је живео само 80 година задивљује својом монументалношћу, архитектонским и инфраструктурним решењима, бројем базилика. Све фазе живота града су видљиве и зато привлаче стручњаке из целе Европе. Овога лета, на локалитету Царичин град код Лебана борави петнаестак студената из Француске, Немачке, Белгије, Албаније.

Наставља се откривање горњег града Јустинијане Приме. Живот у 6. веку, становање, намирнице које су користили.Само нека од питања на које одговоре покушавају да добију студенти археологије неколико европских универзитета.

„Импесинира ме овај период из којег скоро да нема локалитета у мојој близини, ни у Француској ни у Белгији", каже Шарл Вестју, докторанд из Белгије.

„Први пут сам овде, тражио сам локалитет из 6. века и захвалан сам што сам имао могућност да овде боравим месец дана", додаје Валентин Гранде из Француске.

Они су део француског тима који више од 40 година предводи доктор Баван.

„Има посла за више генерација. Ми смо завршили један део програма, има посла за још 2 године за тај део града", задовољан је Бернар Баван, вођа француске екипе.

Истраживање Царичиног града траје више од једног века. Српско-францунској екипи придржили су се и немачки стручњаци.

„ Током рада користе се савремене методе и ископавања и документације и даљинске проспекције и детекције", наглашава Иван Бугарски, са Археолошког института Београд.

„Веома сам импресионирам овим што видим,овом градјевином, структуром која је после 15 векова још увек очувана. Задивљујуће је", истиче Стен Гилферт, студент из Немачке.

Ово благо које се простире на 100 хектара доступно је тек десетим делом. Најважнији локалитет југа Србије чува лесковачки Народни музеј.

„Већи део предмета се чува у нашем музеју. Имамо преко 3500 предмета са овог локалитета", тврди Владимир Стојановић, археолог Народног музеја Лесковац.

Уз стручњаке из Србије и неколико европских земаља, стрпљиво, зналачки раде и мештани овог краја. Царичин град им је рођењем дат, од њега током лета пристојно и живе, на локалитету и у самом кампу где им треба скувати, послужити.

„И пуњене паприке и гулаш и чорбе и ђувеч и пите и проје и све што год оће", из своје кухиње препоручује Весна Златановић из Прекопчелице.
„Ради се по 7 сати и колико може да се заради? 29-30 хиљада динара", каже Стефан Костић из Штулца.

Посла има и за стручњаке Завода за заштиту споменика из Београда и Ниша. Кренули су са заштитом орнамената на капителима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.