Припреме параолимпијаца на Златару

Златарски борови и пропланци и мир и тишина планине потврдили су се као добро место где спортисти скупљају снагу и увежбавају технику пред велика такмичења. Када се томе дода и заједнички рад и међусобна подршка напорни тренинзи нису проблем већ задовољство ,свеједно да ли је први сусрет с овом планином или су били и пре.

„Овде смо дошли први пут кад смо се за Рио припремали и показало се доста добро за наше припреме. Имамо све омогућено овде од стадиона,смештаја и хране,тако да смо већ трећу годину и не би мењали да долазимо и обављамо припреме за већа такмичења", каже репрезентативац Немања Димитријевић.

Сашка Соколов репрезентативка истиче да је први пут на Златару и да је презадовољна.

"Услови су одлични,што се тиче хране и смештаја, тренинга, имамо стадион за бацање тако да је све одлично", каже Сашка.

"На 1300 надморске висине може да буде и напорно, али кад се спустимо у низију то ће бити феноменално, сигуран сам. Вредно радимо, пожртвовано и то може донети резултат у сваком погледу", наглашава репрезентативац Душко Сретеновић.

И малу златарску екипу муче временске прилике и свакодневна киша али им не квари планове.

"С обзиром на то какво је време у целој Србији ми се овде добро сналазимо, имамо добре услове и добре могућности да у разним околностима спроведемо све оно што смо замислили. Такмичење се приближава,шта смо урадили, урадили смо. Свако има неке своје специфичности, задатке и обавезе које извршавамо како смо се договорили и како захтевају репрезентативне припреме" каже тренер Бојан Илић.

Златар су, као место за припреме најпре пре коју деценију открили атлетичари, а сада је та планина све чешћа одредница спортиста.