Босилеградско Kраиште игра и пева

Дефиле је увертира, на челу колоне гајде и оркестар из Бугарске. Шаренило и разноврсност долазе до изражаја када се, уз музику, споје у једно коло, на тргу. Носе заставе својих земаља и преносе поруке сарадње и разумевања.

"У мом региону, тамо где живим, карактеристичне су гајде", каже Димитров Великов из Бугарске, "сви то свирају, нема свадбе без гајде."

Реиф Стаменковски из Македоније истиче да је мисија њиховог културно-уметничког друштва да стекну нове пријатеље и да се упознају са Европом и светом.

"Са југа Србије су игре темпераментније па су нам онда можда игре из Бугарске и Македоније ближе што се игре и брзине корака тиче", каже Маријана Игњатовић, из нишког КУД-а "Абрашевић".

Босилеград оживи сваке године током фествала. Долазе људи из дијаспоре, комшије.

"Да се боље разумеју, да кроз те различитости схватимо да је све опет то, да су то врло блиски народи", рекао је Воислав Божилов, директор Центра културе у Босилеграду.

"Сад се упознају, са петнаест-двадесет година, и замислите када после 15 година један у својој држави буде политичар, а други у својој земљи, већ су пријатељи политичари", наглашава Љубен Глигоров, аутор и организатор Фестивала.

Не само игра и песма, манифестација је прилика и за разговоре о будућој сарадњи. Ту прилику користе челници две, по броју становника, сличне општине, Босилеграда и македонске Каменице.

То је добар почетак будуће сарадње у свим областима, сматра Соња Стаменкова, градоначелница Каменице: "Посебно за заједничке ИПА пројекте, који се финансирају средствима Европске уније."

"Ми смо причали о рудницима, тај исти појас везује рудник Саса код њих и наш у Караманици, и то је веома важно, и они од тога живе и ми ћемо од тога да живимо", каже Владимир Захаријев, председник Општине Босилеград.

Статистика каже да је за десет година током манифестације Босилеградско Краиште играло и певало двеста културно-уметничких друштава из више земаља.