Задругарство олакшава положај пољопривредника у Пчињском округу

У Пчињском округу активне су три пољопривредне задруге, у Врању две и једна у Владичином Хану. Кооперанти се углавном баве воћарством, ратарством и сточарством.

Зоран Стевановић из Стубла посао у фабрици заменио је пољопривредом: пре осам година, на кредит, купио је имање, козе, изградио штале. Сада је, са осамдесетак коза, власник највећег стада у Владичином Хану.

"Ако направимо можда још 10 и 20 оваквих фарми, биће боље и за мене и за остале", наглашава Стевановић. "Повећаћемо производњу, решићемо да се задруга формира, да се направе млекаре."

У брдско-планинским селима пољопривредници чувају понеку козу, за потребе домаћинства. А потенцијала има, као и младих који су заинтересовани за сточарство.

Било би лакше кад би имали задруге, каже Милан Стевановић, пољопривредник из Стубла:

"Да лакше дођемо до средстава, да пласирамо, да почнемо већу производњу."

Прошле године у Пчињском округу формирамо је 16 пољопривредних задруга, сада функционишу само три. Највећа је у Пољаници код Врања, која има тридесетак чланова.

Снежана Стошић из Стубла није у задрузи, производе из пластеника продаје на пијаци:

"Не постоје те пољопривредне задруге, што би нама значило, и не само нама већ и другим мештанима. Механизацију што имамо - то је већ дотрајало, то је можда колико година већ старо."

Мање је мештана у неразвијеним селима, а за очување села и развој задругарства неопходно је и учешће локалних самоуправа. На југу Србије пољопривредни поседи су углавном уситњени, а произвођачи углавном појединачно пласирају своју робу на тржиште.

број коментара 0 пошаљи коментар