Обнова Музеја Хајдук Вељка у Неготину

У кући неготинског оборкнеза Тодора, подигнутој средином 19. века, смештени су предмети које је користио крајински војвода хајдук Вељко Петровић, уметничка дела, књиге, устаничко оружје, војне мапе.

Радови на Тодорчетовом конаку, згради са двадесетак аркада и јединственим умиваоником, још једном потврђују да Неготинци чувају културну баштину и сећање на своје великане. Недавно је обновљена Мокрањчева кућа, а ових дана је и Музеј Хајдук Вељка велико градилиште.

"Праве се канали који воде неких 50 метара од објекта према градској канализацији, јер ће ти канали практично одводити ту воду", објашњава Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине у Неготину.

И док се у приземљу и око музејске зграде увелико ради хидроизолација, на спрату у витринама, књиге и ноте Мокрањчеве Шесте руковети, посвећене Хајдук Вељку и Неготину. Зидове музеја красе портрети чувеног јунака.

Како је, у ствари, настао његов лик, објашњава Емила Петровић, кустос етнолог Музеја Крајине у Неготину:

"Људи су говорили да су видели Хајдук Вељка, многи су сведочили да су разговарали са њим и описивали како изгледа.

"Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали' бркова, дугуљасти' суви' образа, широки' уста и подугачка, мало покучаста носа" - тако га у "Житију Хајдук Вељка Петровића" описује Вук Стефановић Караџић.

Неготинци су у центру града подигли споменик Хајдук Вељку Петровићу, у дворишту Мокрањчеве куће расте и рађа бадем. Заштићена је и стара црква изграђена још у време турске владавине, 1803. године.

"У порти старе цркве сахрањени су Хајдук Вељко и његов брат", каже Емила Петровић. "Приче казују да је он тајно сахрањен како не би опао елан код бораца и да не би Турци сазнали да је погинуо."

Стихове који су уклесани на надгробним плочама у порти цркве, написао је наш познати песник Сима Милутиновић Сарајлија.

У очување културне баштине општина Неготин све више улаже. Од капиталних радова на културним објектима, према речима Владимира Величковића, председника Општине Неготин,  остало је да се замени столарија на Управној згради.

А када се у неготинској чаршији стопе мириси грожђа и звуци Мокрањчевих руковети, када оживе приче о Хајдук Вељку, као да ће се чути и оно његово јуначко, непокорено: "Главу дајем, Крајину не дајем!"