Блуграс музичара из Тенесија у Смедереву

Када су пре шест година дошли у Србију, заљубили су се у нашу земљу, храну, гостипримство и блискост коју су доживели радећи са децом у кампу.

"Прве године смо дошли са 48 укулела, нисмо знали шта радимо, имали смо двадесет двоје у првом кампу и прошло је изванредно", каже Џастис Соуел, "сви су научили шест песама које смо им спремили."

И Најоми ужива јер су јој ту, како је рекла, неки од блиских пријатеља: "Зато се радо враћам сваке године да градим та пријатељства, учим језик, волим и природу, а посебно храну."

На путовању са супругом, Дарко је био на једном њиховом наступу у Америци и пожелео је да их доведе у нашу земљу, где би представли своју музику и породичне вредности. Они су тај предлог са одушевљењем прихватили:

"Следеће године направили смо два кампа, један за децу, један за тинејџере, и од тада је њихово долажење било редовно, али број дана који су проводили овде се повећавао."

Њихов музички правац је блуграс, а иако на бини имају само један микрофон, сви долазе до изражаја.

"Блуграс је акустичан за разлику од кантри музике која има електричну гитару, бас и буњеве", објашњава Џејкоб Соуел. Код блуграса нема бубњева и сви инструменти су акустични."

Мајка и отац су им највећа подршка. Имају њих шесторо, уче их код куће, и сваког дана вежбају 4 до 6 сати.

"Супруг и ја само одабрали музику за нашу децу", каже Синди Соуел, "образујемо их код куће и схватили смо да је музика нешто чиме могу да се баве током цитавог свог живота, код спорта постоји почетак и крај, али не и у музици."

Данас поносно причају о деци која су расла и расту са њиховим инструментима, а када год су у прилици путују и наступају. Били су у свим већим градовима наше земље и истичу да једва чекају да се врате наредне године.