Петровдански етно сајам у Јагодина

У порти највеће градске цркве у Јагодини своје рукотворине изложило је педесетак излагача. Производи који су пре неколико деценија били уобичајени на саборима и вашарима данас не ретко представљају експонате који већини служе за украс.

„Претежно ми купују из вароши, као што је Нови Сад, Суботица, Вршац, Београд, ти људи као мало још увек то цене, поготово ову мокасину коју сам ја мало модернизовао, и мој покојни отац, те овај шестинац", каже Златко Радојковић, опанчар из Милошевца.

„Ја сам једна што сам имала жељу то да задржим тај занат и то да научим и ето лепо ми је. Имам две ћерке, имам и унуку, све оне знају да раде и оне ће да наследе мене, али у своје време кад дође. И ја нисам у њихове године то радила", Добрила Петровић, асурџика из Мајура.

Игла, конац, пуно маште и сати веза за део ношње или украсног предмета. Готовом производу занатлије тешко одређују цену, кажу треба ускладити материјал и труд с једне и купца с друге стране.

„Ми смо у пензију и мени то добродошло сада да радимо.Навикли смо да радимо и због тога.-Јел има младих који су заинтересовани да раде?-Ја имам,синови воле то да раде.", каже Мирослава Ицић.

„Етно сајам" 11. пут организовало је Удружења грађана „Етно форма" које окупља занатлије из Јагодине и околине.Уз помоћ града многи од њих су своје производе представили и на сајмовима широм Србије.

„Имамо асурџике,две даме које се баве асурама,имамо господина који је содаџија,знате чика Ратка содаџију,па његов унук,па опет везиље,па господин који ради тепихе", Радмила Лекић, удружење "Етно форма".

Јагодина слави Петровдан као своју градску славу у знак првог помињања града у једном писаном документу. Реч је о писму које је 1399. кнегиња Милица Евгенија послала Дубровачкој републици.