Беловодски пешчар окупио уметнике

Колонија мозаичара која носи име нашег великог уметника Младена Србиновића, по неписаном правилу резервисана је за лепши пол.

"Пешчар је мекане структуре и јако је захвалан за обраду. Постоје разне нијансе, тако да може било који мотив да се уради заправо њиме и може исто тако добро да се комбинује са другим материјалима", каже Василиса Белошевић, мозаичар из Београда.

Да ли има доста колонија мозаичара у Србији или мислите да тога мањка?
"Нема. Ја знам за ову и знам да је постојало нешто, не знам где тачно , можда у околини Аранђеловца. Али ово је једна и драго ми је да сам учесник", каже Ана Миљковић, мозаичар из Крушевца.

Оно што привлачи пажњу мештана је још једна дама у атељеу под ведрим небом. Ружица Шпановић из Сремске Митровице, спретно се користи  длетом, чекићем и брусилицом обрађујући повећи комад пешчара из овдашњег мајдана. Ради у друштву  нешто старијег колеге.

,, Ја сам то нешто истраживао. Није то неко нарочито истраживање него нека више заинтересованост за тај као фамозни , фамозни Беловодски пешчар. И све то скупа са овим Поморављем и са Шумадијом мени изгледа сјајно", објашњава Дејан Јанковић, вајар из Новог Сада.

 У Белој Води је до сада стварало преко седамдесет уметника чији радови красе  музеј и амфитеатар  од камена. Овде се одржава и централна свечаност доделе розете за изузетан допринос култури и уметности. За овогодишњег добитника, књижевника Радована Белог Марковића, камени цвет, исклесао је наследник на далеко чувеног мајстора Жиће.

"Цртеж, јесте цртеж који се нацрта на камену када се ради, аки сама рука приликом рада мора да одмери и ударац у камену и лист, цвет. Ако рука не направи цвет, џабе је цртеж", каже Милутин Миленковић, каменорезац из Беле Воде.

Клесари Беле Воде одлучили су да  поводом, јубилеја 60  година Радио Телевизије Србије, допуне и наш уметнички фундус још једним делом у  пешчару. У знак захвалности за дугогодишњу сарадњу. Признање ће бити уручено на завршној вечери 43. Беловодске Розете .