Бундеве исплативије од вишања за топличке пољопривреднике?

Може ли тиква да спасе пољопривредна газдинства у Топлици, у години када од вишања и, сви су изгледи, ни од осталог воћа, нема велике користи?

Миша Петковић из прокупачког села Горње Стражаве, у коме нема домаћинства без воћа, тврди да ова производња свакако може да обезбеди додатне приходе, због чега је он упорно, већ годинама узгаја на својим парцелама:

"Највише прихода дају семенке и уље. После цеђења, семенке смо досушили и направили тиквино брашно."

Мишино враћање тикава и бундева на њиву, за сада следе малобројни произвођачи у овом делу Србије. Један од њих, познати пчелар Југослав Момчиловић из Грудаша, који тикву голицу гаји на пола хектара, каже да се није покајао:

"Може да буде идеална замена за неке воћарске културе, јер то јесте ратарска и повртарска култура, али може да да одличан принос. Голих семенки може да , рецимо у голој семенци може да буде негде око 500 до 1000 килограма, све зависи од године.

Они који се одлуче за ову производњу, већ у наредној производној години имаће више информација о новим сортама, захваљујући својеврсном огледном пољу, на коме расту неке од водећих европских сорти.

"Овде имамо девет врсти бундева, односно, како их ми зовемо печенки и имамо једну врсту, тикву голицу", каже Петковић.

Да се овде осим производње све озбиљније размишља о преради, потврдила нам је исаветодавац Душка Петровић, која је укључена у припрему пројекта за конкурисање код државе.

"Они планирају да конкуришу за линију хладно цеђење уља од семенки тикве и имају могућност да остваре подстицај у висини од петнаест милиона", објашњава Душка Петровић, саветодавац у ПСС у Прокупљу".

Захваљујући начину производње, који, уз минималан физички рад не изискује употребу хемије, тикве и бундеве, као и производи од њих,спадају у најздравије намирнице, а њихова цена на тржишту је више него задовољавајућа.