Храстовима у Шалиначком лугу неопходна заштита

Састојину храстова лужњака, који су стари између два и три века, због своје лепоте, раскоши и реткости на Балкану, још 1981. године заштитио је Завод за заштиту природе. Тада је у Шалиначком лугу било 306 стабала, међутим, луг окружује насеље са пољопривредним газдинствима.

"Сваке године свиње су јеле жир, овце су пасле траву и уништавале младице храстова који су успевали да изникну", наглашава Дејан Радовановић, председник удружења "Храст". "Тако смо кроз векове изгубили подмладак."

Ипак, мештани Шалинца преносе и причу о подвигу њихових предака који су од Немаца у Другом светском рату откупили шуму, да би је тако спасли од сече и уништења. Храстовима, касније није помогла ни изградња насипа на Дунаву, којим се град штити од поплава, јер им је смањен доток воде, а боре се и са храстовом стрижибубом и имелом.

"Он заслужује заправо једну посебну службу која би се бавила њима, чувањем, одржавањем, уређивањем овог простора", каже Радовановић. "У том контексту неопходно је сваке године улагати одређена средства."

Завод за заштиту природе 2006. године урадио је нови елаборат и тада је Шалиначки луг проглашен спомеником природе са две стотине храстова. Град је именовао Удружење "Храст" за стараоца годину дана касније, међутим, од почетног улагања, за протеклих десет година, готово да ништа није уложено.

"Ако немате пункт на коме имате и неке људе који ће примити, сачекати посетиоце, објекат где ће моћи да седну, да се заклоне од сунца и од кише, потребно је урадити много те туристичке инфрастуктуре, без које је илузорно говорити о озбиљном туризму", истиче Дејан Радовановић.

Ипак, горостасни храстови стоје поносно и добили су подмладак. Делом захваљујући раду Удружења, делом захваљујући мештанима који тамо више не пуштају стоку на испашу. Нада да ће у будућности Шалиначки луг имати третман какав заслужује постоји, јер би ове године требало издвојити средства за његово уређење.