Пирогравуре ужичког уметника у Америци, Европи, Аустралији

Уткана у традицију народних уметности света, пирографија увек има своје поклонике. Стваралачки процес се вековима мењао, али суштина - отисак жара , остала је иста.

Иван Ђурић јој се посветио јер је изазов који даје несвакидашње резултате и ефекте односа и тумачења светлости и сенке, а једини проблем је пронаћи одговарајуће дрво.

"Природно се спојила та љубав према дрвету и према цртању. Баш је спор процес, не дозвољава грешке, једна грешка - рад је упропашћен", истиче Ђурић. "То све, та мука, креће пре цртања - прво, добре даске, добро дрво не могу да нађем тек тако, јер то је липа, која се користи код нас само за кошнице. Међутим, окорци који су мени потребни се бацају. И онда, мало је теже то наћи, сада сам успео да нађем неку количину и видећемо колико ће то да ми траје."

Ради најчешће портрете, према фотографијама, његов пирограф је из кућне радионице, а за једну пирогравуру је потребно око 30 сати интензивног рада.

За годину дана је усавршио контролу примене ужарене жице, што никако не значи да је ова техника лака већ да је упоран и да му је омиљена:

"То је стари занат, да кажем, и било је код нас познато и популарно, али се то временом изгубило. Моје пирогравуре  стигле су до Америке, Британије, Немачке, Аустралије..."

Уметност ватре захтева стрпљење, упорност и прецизност, љубав се подразумева, а читав спектар нијанси и племенито дрво, овде дају магију створену Ивановом руком.