Археолози у неолитском насељу Дизаљка у Липовцу

Истраживања у насељу Дизаљка у Липовцу обављају стручњаци Народног музеја у Аранђеловцу и београдског Археолошког института.

На тридесетак центиметара испод земље,трагови живота од пре 6.500 година.

Остаци неолитског насеља из фазе винчанске културе указују на интензивно живљење на том простору, а ископани материјал сведочи о снажном економском развоју становника.

Милиметар по милиметар, археолози откривају културни слој давне цивилизације.

"Имамо остатке зидова стамбених објеката и делове ентеријера који су саставни део свих неолитских кућа, пре свега, фрагменти керамике, камено оруђје, жрњеви, пршљенци, тегови за ткалачки стан и све остало што иде, окресано камено оруђје, набраја професор др Славиша Перић, археолог.

Локалитет Дизаљка у Липовцу, евидентиран је 1911. године.

Двадесетак година касније, пробна ископавања обавила је екипа београдског Народног музеја и Универзитета из Харварда.

Истраживања, на основу геофизиолошких снимања,указују на то да се насеље налази на дубини до 1,80 ,метара, а сав пронађен материјал биће детаљно анализиран и обрађен."На тај начин се сачува, документује и након тога и публикује, да буде доступно јавности," каже Ружица Арсенијевић, докторанд археологије.

Живот у неоплиту на територији Аранђеловца и Тополе, почиње још у седмом миленијуму пре нове ере.

Поред локалитета Дизаљка у Липовцу, истражују се још три налазишта у околини.

"Овај локалитет, поред локалитета Дворине, који ће ће радити Народни музеј ове године, представља једну заиста интересантну можда и туристичку атракцију, која ће допринети једној нашој туристичкој понуди," каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

Насеље се налази у сред њиве, тако да је доста материјала сталним орањем,уништено.

Зато је неопходно интензивно архелошко истраживање локалитета, као допринос науци и драгоцен каменчић у склапању мозаика о неолитизацији Балкана.