Млади у борби против дијабетеса

Друштво за борбу против шећерне болести из Крушевца организовало је први пут камп на Јастрепцу за младе од осамнаест до тридесет година који болују од дијабетеса. Током седмодневног дружења, стећи ће довољно знања и искустава за даљи живот без компликација које ова болест може да проузрокује.

Тридесетак младих ће после предавања и радионица са лекарима, разговора са старијима који се годинама успешно носе са дијабетесом, покренути удружења и постати лидери, посебно у мањим срединама где о шећерној болести ретко говоре чак и породице са овим проблемом.

"Сазнање о томе шта је дијабетес, људима који можда не болују од дијабетеса. Веома је важно да буду упознати шта је то заправо дијабетес, како долази до тога и које су последице", објашњава Јована Ракић из Крушевца.

"Пошто се крећем пуних 12 година по камповима, две године сам волонтирао деци на Гочу, тако да сам нека своја сазнања која сам имао о дијабетесу преносио и млађој деци, такође и старијим људима", каже Владимир Јелић из Чачка.

Десетогодишњи Лазар провешће са одраслима дан-два како би се припремио за свој први камп на Гочу.

"Мислим да ћу на кампу да научим да дам инсулин и да идем свуда са друговима. То је супер, значи да будеш самосталан", каже Лазар.

Крушевачко друштво за борбу против шећерне болести препознало је потребу за образовањем  младих, посебно оних који ову болест добију после осамнаесте године.

"Да се навикну на нов начин живота, да их охрабримо да наставе да живе нормално без обзира што морају сада да поштују правила која носи шећерна болест. То значи четири пута узимати нове дозе инсулина, мерити стално шећер, правилан режим исхране и што је најбтније свакодневна физичка активност", објашњава Латинка Милојевић, председница Друштва за борбу против шећерне болести Крушевац. 

Зато је важан режим исхране на кампу са којим је упознато особље кухиње.

"Наравно то су кувана јела. За дезерт данас имамо воћну салату", каже Божица Максимовић, куварица.

Дијабетес од кога болује сваки десети становник у Србији не треба да буде хендикеп у животу. Зато је рад са младима и децом неопходан, како би схватили да њихова болест није препрека за даљи живот, студије, запошљавање и планирање породице.

број коментара 0 пошаљи коментар