Школа знаковног језика у Врњачкој Бањи

Међу полазницима школе знаковног језика су запослени у разним установама, али и многи који већ познају дворучну прстну азбуку и користе је у породици.

Тамара Ђорђевић из Врања каже: ' Имам глуве родитеље тако да имам неку подлогу. Овде сам дошла да усавршим своје знање, да мало више научим и помоћиће ми у даљој комуникацији са глувим, бољој и да могу боље да им помогнем и за боље споразумевање.''

''Стално сам тако гледала како родитељи причају и стално сам питала маму шта то значи, шта то значи и онда сам то све сама научила и сад сам дошла овде да то још мало више и боље усавршим,'' наводи Данијела Мушановић из Бајине Баште.

Неки од полазника полагаће програм за виши ниво, за преводиоца, тумача.

Предавачи кажу да је познавање знаковног језика основа, те да ће у пракси још боље усавршити комуникацију са особама оштећеног слуха.

''Од данашње школе или семинара до наредне дакле буде, ко жели значи да буде тумач да се сам едујује даље да у оквиру своје локалне заједнице са глувим лицима у свом граду дакле вежба, да се дружи са њима,'' објашњава Михајло Гордић, предавач, преводилац.

До сада је обучено више од 200 преводилаца, а у бројним установама има оних који познају основе знаковног језика.

Петнаеста школа одржава се после трогодишњег прекида у обукама чујућих.

''Надам се да у будућности неће бити прекида јер с обзиром на број глувих лица у Србији и број тумача и преводиоца, овај је то мали број јер глува лица на крају крајева па и у мањим срединама морају имати бар два тумача,'' објашњава Радоје Кујовић из Савеза глувих и наглувих Србије.

О значају обуке људи из различитих области који су у контакту са особама оштећеног слуха говори и податак да у Србији има више од 30.000 глувих и наглувих.