У Крушевцу на Видовдан откривен споменик кнегињи Милици

"Беше од рода светла и славна и нарочито од царског неког корена, племена светог Симеуна Немање, првог господара Србима.,, каже се за књегињу Милицу у ,, Житију кнеза Лазара,, из 1392. године.

Статуа књегиње од данас краси Трг који носи име њеног и Лазаревог прворођеног сина Деспота Стефана.

Овим су јој се Крушевљани одужили за све што је за град, али и државу Србију учинила пре и после Косовској боја.

"Након страдања кнеза Лазара саградила је Љубостињу и касније се њој замонашила и упокојила.Одржала је добре дипломатске односе са суседним државама у тим тешким државним временима, а наравно научила је своје синове Стефана и Вука да буду веома мудри и да првенствено буду пожртвовани за српски народ и за очување српске државе," објашњава Наташа Димовска, кустос Народног Музеја Крушевац.

Уз споменик Косовским Јунацима, статуа књегиње је још један симбол престоног средњовековног града у чијем је средишту двор са једном од највећих светиња,
Лазарицом у којој се према предању српска војска причестила уочи одласка у бој на Косово.

"Исход битке није познат. Постоје разни извори којима смо се ми служили, а наравно и турски историчари. Након Косовске битке у Србији су се сменила два владара и тек падом Смедерева тачније 1459. године постали смо део тог великог Османског царства," додаје Наташа Димовска.

Спомен на Косовску битку, вековну борбу за слободу и нада у будућност део су тековина Видовдана коју Крушевљани поносно негују.

Свесни дубине снаге и величине жртве коју је Свети кнез Лазар зајено са својом војском поднео зарад будућности и вечности.