Планира се заштита станишта патуљасте ефедре на Старој планини

Старопланинци нису изненађени најновијим открићем ретке биљке.  

На овим просторима разноврсност биљног и животињског света се подразумева, али нико не зна шта се крије на обронцима, у шумама, испод камења или моћних водопада. Чак ни горштаци - који живе у складу са природом, ослушкују је, поштују - и од ње узимају оно најбоље.

"Сваки дан смо у планини, сваки дан сакупљамо", каже Драган Најдановић из Дојкинца. "Ја идем са овцама, и како оне пасу тако и ја цео дан сакупљам неке биљке. Када видим да нешто нападају и да оне то користе,  ја то после узмем, пробам да ли је горко, да ли је слатко... Направим неки чај или нешто, и видим да је то добро."

"На Старој планини је ретка росуља - то је биљка која се храни инсектима", објашњава Биљана Пејчић из Јеловице. "Испод Копрена је копренак. Има доста ретких биљака. А на овој висини - скоро хиљаду метара, биљке су и лек и храна."

Староседеоци који крстаре непрегледним пространством Старе планине навикли су на њене ћуди. Они који је тек упознају - остају затечени призором.

На овом подручју расте више од 1.200 врста и подврста биљака - а око 10% спада у ендемичне.

"Односи се на појам врсте која се налази на врло малом локалитету. А што се тиче појма реликтно, то значи да воде порекло из неког заиста давног периода - а присутне су и данас", каже Александра Здравковић, професорка биологије. "Како су се одржале те реликтне врсте? Претпостављам, том специфичном микроклимом, којом је Стара планина задржала то своје богатство и није дозволила, просто, да временом нестане."

Биљни и животињски свет је велико благо Старе планине. Неколико десетина биљних врста спадају у заштићене или строго заштићене, јер представљају природну реткост.

Поред недавно откривене патуљасте ефедре, ту су још бор-кривуљ, шумски љиљан, патуљаста перуника, жута и пегава линцура - а неке од њих се налазе у Црвеној књизи флоре Србије.