О космичкој инфлацији и судару црних рупа у Нишу

Инфлација није нешто што мучи само светске економије. Проучавају је и физичари, али у другом контексту.

То је тренутак у коме се свемир енормно увећао за кратко време, објашњава Горан Ђорђевић, професор Департмана за физику ПМФ у Нишу:

"Космичка инфлација је теорија која објашњава зашто свемир изгледа овако, а потврду тога очекујемо 2035. године, када сателити буду у стању да измере гравитационе таласе."

Управо гравитациони таласи, настали сударом црних рупа, тема су која је прошле године награђена Нобеловим признањем.

"Црне рупе које су настале у тим експериментима могу се повезати са тзв. тамном материјом", каже Сергеј Сибирјаков, са Института Церн, Швајцарска. "Она је веома важна јер 25% укупне свемирске енергије потиче одатле."

Ово су само неке од тема о којима слушају докторанди из десет балканских земаља.

"Области које нису довољно заступљене и нису на датом нивоу, допуне колеге из региона или Инситута као што је Церн, "Макс Планк", Кембриџ, Институт у Трсту", каже Горан Ђорђевић, професор Департмана за физику ПМФ у Нишу.

Захваљујући овом пројекту, у Нишу и још неколико градова у Србији формирана су специјализована одељења за физику.

"Наставу држе професори са факултета, ентузијасти који посвећено раде тај посао", истиче Данило Делибашић, некадашњи ученик Специјализованог одељења, "то ми је много значило на факултету."

Ове теме интересантне су и за писце, па чувени Ден Браун пише о томе да су силе ентропије заслужне за стварање живота на Земљи.

"Ове књиге имају везе са науком, неке ствари које ту пишу заиста постоје. Не баш све додуше", подсећа Сибирјаков.

Колико је Балканска школа важна за развој наике у овом делу Европе можда најбоље говори чињеница да окупља 23 научне инстутуције из региона и још тринаест из свих делова света.