Нова истраживања и копови у другом столећу рударења у Бору

У Рударско-топионичарском басену Бор од 1903. године произведено је 180 тона злата и пет милиона тона бакра.

Истражни рударски радови, којима је руководио Фрањо Шистек, почели су 1897. године. Радови су се одужили и трајали су пет година, па је борски рудник окривен тек 1902. године.

"Легенда каже да је рудник открио један младић, од петнаест, шеснаест година", наводи Сузана Мијић, музејска саветница у Бору, "он је, када је Шистек скупио свој алат, остао да ради још неколико сати и да је открио богату руду ковелина."

Од 1903. године, када је Ђорђе Вајферт добио концесију, почео је развој Бора. Свака година и деценија доносе новине.

Време братства и јединства изнедрило је ударнике. Међед Усеиновић, квалификовани бушач, кажу у РТБ-у, први је рудар који је истовремено радио са две бушилице. Његов метод рада касније је усвојио Алија Сиротановић.

"Међеда Усеиновића је својевремено Јосип Броз наградио орденом Првог реда и новчаном наградом", истиче Горица Тончев Василић, портпарол РТБ-а. "Он је једанаест пута био ударник а добио је на поклон од Јосипа Броза у то доба радио-апарат марке Филипс какав нико у Бору у то време није имао."

А у Музеју рударства и металургије експонати, камени батови који су се користили пре око седам хиљада година за разбијање руде.

"Крајем 5. миленијума старе ере појављују се и прве бакарне алатке као и керамичке посуде и предмети са траговима горења и остацима шљаке на њима", објашњава Марија Јовичић, кустос археолог у Музеју рударства и металургије у Бору. "То је већ указивало на примарну металургију."

Странице историје рударства и металургије РТБ-а настављају се новим истраживањима и, како је најављено, новим рударским коповима.