Нишки Историјски архив обележава седамдесету годишњицу

Закон о државном архиву, донет на заседању Скупштине Краљевине Србије у Нишу пре 120 година, у том граду примењен је тек пола века касније - 1948. године - оснивањем архивског средишта. У Историјском архиву до сада је постављено деведесет изложби посвећених историји града и околине.

Изложба поводом седамдесет година нишког Архива пред јавност износи највереднија документа, фотографије и најзанимљивија сведочења о граду.

Најстарија и најдрагоценија грађа Историјског архива у Нишу је, како наводи директорка те институције Иванка Станчевски, из периода пре ослобођења од турске власти и непосредно после тога, из 19. века.

На најстаријем документу Архива, бакротиску из 1737. године, приказано је како Турци предају кључеве Ниша аустријском фелдмаршалу Филипију Првом. На њему, између осталог, пише:

"Овај град лежи недалеко од познате, пре неколико година преотетог од Турака, царске тврђаве Београда. Некада се звао Наисус или Несус, у своје време главни град Србије, од кога је Београд удаљен 8 дана путовања неки рачунају и 9 дана."

Најтеже је нешто издвојити из богате архивске грађе, каже ауторка изложбе Љиљана Ђуровић која у архиву ради више од тридесет година. За њу је период после ослобођења Ниша од Турака најинспиративнији:

"Ниш је потпуно мењао изглед, рушиле су се старе куће, поправљале улице, калдрме, тако да је он добијао изглед европског града, јер у то време ничу и многи објекти."

У Архиву се чувају документа старија од 30 година, али само уколико има простора. Историјски архив у Нишу однедавно нема више тај проблем.

"Прође тридесет година - институција, ми то зовемо регистратуром, једноставно поднесе захтев за архивирањем, ми то прихватимо у најновије време све чешће јер имамо простора", истиче Иванка Станчевски.

За седамдесет година, Архив је прикупио 3.300 метара архивске грађе у 885 фондова и седам збирки.

број коментара 0 пошаљи коментар