Дух некадашњег Зајечара у књизи Владимира Станковића

После "50 величанствених", сценарија за филм "Монтевидео, Бог те видео" и збирке текстова о Шпанији, земљи у којој живи више од двадесет година, Владимир Станковић се новом књигом "Задња пошта Тимок 2" вратио у Зајечар - град своје младости.

"Сви кажу да сам успео да сачувам дух града из тог времена, а то је време када негде до 1962. године нисмо имали ни телевизију, тако да нам је биоскоп био једини прозор у свет", каже аутор Владимир Станковић. "А корзо сва планета света где изађемо, да се видмо, да разменимо информације, да погледамо девојчице или оне нас."

Пријатељи и сарадници кажу да су због Владимира и сами посетили Зајечар.

"Ја сам са Владом провео доста времена и у Америци, и у Енглеској и у Шпанији, и на Светским првенствима у фудбалу и кошарци, али он никада није заборавио свој завичај и своје пријатеље", наглашава Добривоје Танасијевић, бивши фудбалер и глумац. "А могу да кажем и да сам се најлепше провео доле у његовом крају."

"Задња пошта Тимок" је хроника о зајечарским старим добрим временима, каже глумац Иван Бекјарев:

"Мислим да ће и ове његове књиге бити сасвим сигурно екранизоване, а можда се и направи, то сам ја Влади предложио, и један добар кабаре од овог материјала."

Тада се другарство није толико осећа јаз међу генерацијама, сећа се Станковић:

"Старији су прихватали нас млађе, уводили нас у разне сфере живота, а онда смо ми, као старији, сачекивали неке нове генерације и неговали тај дух по коме је Зајечар био препознатљив.

На овој књизи аутор је радио скоро пет година, а она је, каже једно колективно дело - јер су у његовом стварању, својим предлозима, сећањима и анегдотама, учествовали сви Зајечарци.