Летњи свети Никола је слава манастира Покајница

На брегу изнад Радовањског луга, где је застао да се одмори, према легенди, са одрубљеном главом свог кума вожда Карађорђа и бисагама у којима је било 4 хиљаде златних дуката, Вујица Вулићевић, дао је да се управо од тог злата и на том месту подигне црква 1818 године.

Због страшног чина у коме је учестовао по наређењу кнеза Милоша Обреновића, чин градње цркве био је тумачен као покајање, па је народ тадашњу цркву назвао - Покајница.

"Једно што је то недело да тако кажем, а та боља страна, односно позитивна страна је што ипак људи се кају због кривице, односно, осећају да то заиста није добро и што у ствари то покајање везују за цркву," каже епископ браничевски Игњатије.

Први званичан назив цркве био је Великоплањанска, а посвећења је летњем Светом Николи, међутим, назив који јој је добила од народа је остао.

Једна је од ретких брвнара са карактеристичним звоником. проглашена је за манастир 1954. године, првобитно мушки, међутим, 1992. године, та одлука је промењена и од тада је Покајница женски манастир.

"Мати Евгенија је настојитељица манастира, она се брине о овој светој обитељи, али и верни народ из велике плане из крајева долази и помаже у многоме да овај манастир опстане," објашњава јереј Радомир Јанковић.

Оно што је занимљиво, када је реч о градњи јесте што је првобитно направљена тако да је могла врло лако да се расклопи и премести на друго место у случају налета турске војске.

Иконе потичу из доба градње, а сматра се да их је начинио Константин Зограф.