Споменик коњу Ацку

[Осечина, репортер РАДОВАН ЛАЗАРЕВИЦ, сниматељ ДАРКО ДЕСПОТОВИЦ]

Из ове штале извео је Ацка, једног од седам коња, Владислав Петровић и 1912. године отишао да брани отаџбину. Са њим је у рат, са кобилом Тицом, пошао и рођени брат Радоје. После осам година ратовања за отаџбину, вратли су се у Осечину са Ацком и Тицом. Још 5 година поживео је Ацко којег је Владислав звао братом и ратним другом. Кад је угинуо, одлучио је да га сахрани и да му подигне споменик. О њему брине унук Ранко.

"Ја из поштовања и осећам дуг према моме деди, и једом и другом, према ратницима, према Солунцима, према борцима, осећам из поштовања да њихову трагедију наставим према поштовању коња који је пренео на својим плећима, однео живе и донео живе и зашто сад ја не би то ја сад одржавао", каже Владиславов унук Ранко Петровић, земљорадник из Осечине.

Споменик Ацку је поред сеоског пута у Осечини. Владислав је желео да га сахрани на породичном гробљу, поред себе. Није му остварена жеља, па ни он није хтео у породично гробље. Сахрањен је у вароши Осечина.

"Ранко је сахрањен ту где је хтео, Радоје је сахрањен где је хтео. Владислав је хтео да се сахрани овде крај брата, а коња је хтео да сахрани овде. Међутим, поп то није дао", објашњава Ранко.

Споменик Ацку, у Осечини мисле да је јединствен у свету, као прича о великој љубави човека и коња, која ни после скоро једног века не може да се избрише.

----------