У Банату су и малине родне

На имању породице Росић сваке године ниче нови пластеник, и у њему има увек нешто необично. Лане су одлучили да на 12 ари посаде малине, иако су знали да им ово поднебље не одговара. Прве године rodilo je oko 400 килограма, а ове очекују седам пута већи принос.

"Уз добру агротехнику све успева. Овде је низак терен и зато сам подигао земљиште и насуо га за пола метра, около сам ископао канале и прихрањивао одговарајућим ђубривом. Контролише се и киселост земљишта. Овде је доста висока, око 7,5 - што није добро за малину, али успели смо да је смањимо на погодних 6,5", објашњава Стојша Росић.

Ту је и кошница са бумбарима из Белгије који, заједно са домаћим пчелама, опрашују биљке. Захваљујући њима овде имају изузетно добар род. 

Росићи воле посао који раде и не штеде на опремању пластеника. Имају све што је потребно за квалитетан и богат род, али нису задовољни профитом од својих производа:

"Највећи проблем је неконтролисани увоз свега и свачега из иностранства. Највише нас угрожава производња са југа, посебно из Албаније, која нам извози храну сумњивог квалитета по нижим ценама и не можемо да им парирамо са нашом много квалитетнијом робом."

Поред ниских откупних цена, Росићи имају проблема и са ангажовањем радника, јер се за посао углавном јављају пензионери.

Росићи су опремили и нови пластеник на двадесет ари у којем ће ових дана садити парадајз, а на јесен трешње. А све то зачињено је мирисом цвећа - одавде на пијаце у Београду и Панчеву редовно стижу гладиоле и кале.