Заљубљеници у божуре на обронцима Кучајских планина

Легенда каже да су божур на јужне обронке Кучајских планина донели српски јунаци после Косовског боја. Биолози тврде супротно - биљка је одувек на тим просторима, расте, цвета и размножава се у дивљини, у складној заједници са храстовом шумом.

"Добијамо информације од љубитеља природе да има и белих божура у овим популацијама", каже проф. др Новица Ранђеловић, Одсек за биологију ПМФ-а у Нишу. "Ми још нисмо нашли, ако будемо нашли ми ћемо рећи шта је то у ствари."

Божур спада у заштићене биљне врсте, јер су због прекомерног брања и сече шума природна станишта веома угрожена. Али опрез, божур је отровна биљка, иако је у народној медицини корен раније коришћен за лечење хистерије и епилепсије.

"Не само за божур, то важи за многе друге биљке", наглашава др Властимир Стаменковић, биолог из Лесковца, "доза је та која одређује да ли ће нека материја бити лек или отров."

Стотинак заљубљеника у божуре и природу девети пут за редом окупили су се у Кривом Виру и са изворишта Црног Тимока кренули у нови поход. Пријатно изненађење било је да осим божура у шуми изнад села расте и веома ретка врста дивље орхидеје - orhis purpurea. Та орхидеја налази се на црвеној листи угрожених врста. Као и сви божури.

"Божури спадају у најлепше цвеће, најлепше перене на планети", каже један од учесника похода. "И тражене су веома, неке су толико ретке - неке сам тражио 40 година да бих их набавио за своју душу."

Заљубљеници у божуре из Параћина, Ћуприје, Зајечара, Ниша и Лесковца најављују нове сусрете. Природа је , кажу, овде савршена, а јарко црвене латице ваља сачувати за нове походе.