Наши археолози у светском тиму

Троје ахеолога из Србије: Драгана Антоновић, Душан Борић и Андреј Старовић, учествују у светском пројекту истраживања ДНК становништва у Старом веку на простору југоисточне Европе.

Важна прекретница у развоју европске цивилизације догодила се нашем простору, објашњава Андреј Старовић, виши кустос Народног музеја у Београду. То је сусрет и мешање двеју култура: ловаца-сакупљача из Ђердапске клисуре и номада-сточара пристиглих из северозападне Анадолије у седмом миленијуму Старе ере. Неолит је утицао на развој савременог европског идентитета.

„Прве куће, прва трајна насеља, начин живота који производуи храну, све је то нешто, што се Европе тиче, први пут видело светло дана у српском Подунављу." каже Андреј Старовић, археолог Народног музеја у Београду.

Са неколико локалитета: Лепенски вир, Падина, Власац, Ајмана и Старорци, анализирана је у реномираној лабораторији у Даблину фосилизована коштана срж древног становништва, из раздобља дугог једанаест миленијума.

 „На Падини ми имамо једну особу за коју смо сигурни да је прва генерација из „мешовитог брака" између ловаца-сакупљача, рибара ђердапскихи тих миграната, дођоша. Па смо, затим, открили оца и кћерку, па смо пронашли близанце, дечаке, мушке. Врло ускоро ћемо имати још интересантније податке", објашњава Старовић.

У пројекту „Геномска историја југоисточне Европе" учествује 117 археолога, антрополога, биолога и генетичара из целог света и више од осамдесет научних интитуција, од америчког Харварда до немачког института „Макс Планк".

 

 

 

број коментара 0 пошаљи коментар