Преко границе до школе

"Ово је још македонски део, ту је граница, за један корак улазим у српски део. Сад сам у Србији", каже Горан Арсовски, из махале Чивчије код Бујановца.

Боси преко реке и када је хладна, ледена или топла, из Србије прелазе у Македонију у школу, или преко границе у Србију на посао. Мештани махале Чивчије кажу тако живе.

"И да је хладно и да није сад може да се гази, али зими је страшно. Мора зимус да оставим чизме за децу да би их заштитио, ја морам бос. Приносим овде мараму, пешкир да обришем ноге, да се обујем и кренем", објашњава Горан.

Неки су се снашли, направили штуле за прелазак преко Пчиње, али некада ни то не помогне.

"Најтеже је кад пођемо на реку и она се сломи, паднемо у воду и мора да се враћамо назад, било да смо пошли за посао, мора да се враћамо на пресвлачење.", каже Драго Величковић из махале Чивчије.

Од те махале до главног пута има стотинак метара. Пчиња је непремостива препрека за мештане. Када надође река, они користе дужи обилазни пут.

Марко прелази природну границу на путу до школе и назад. Македонска школа му је ближа. Да пређе Пчињу помаже му старији брат Милош који је због реке, након завршене основне школе, одустао од школовања. Они и њихов средњи брат Дарко који болује од дечје парализе су једина деца у селу.

"Кад надође велика река ја путујем километар и по да би стигао до комбија, да одем у школу. , каже Марко Арсовски. Његова мајка Илинка Арсовски додаје: "Ја сам сама једина жена у малу, немам друштво. Нема са ким да се пије кафа, ни да се седи, то је. Тежак је живот овде".

У то се уверила и наша екипа, када смо им донели помоћ Невладине организације "Животна помоћ". У селу је остало тридесетак људи, толико се одселило и сада само повремено свраћају, обилазе окућнице.

"За школовање, за лекара, за основне ствари овде су стварно минимални, ми смо били принуђени да се иселимо", каже Аца Величковић.

Општина Бујановац је пре неколико година обезбедила материјал за изградњу моста за пешаке у махали Чивчије, али још увек чекају сагласност Македоније.