Основци укључени у истраживање прошлости пиротског краја

Миливоје Манић Албанта, антифашиста, учесник Другог светског рата, борио се за слободу - али је није дочекао - отишао је у легенду 1942. године. Суграђани су му захвалили спомеником у парку на Калеу.

Међутим, многи Пироћанци - њих око 1.700 који су погинули у том рату - немају своја обележја. Због тога су њихови потомци одлучили да оживе сећања на своје породичне хероје, без обзира на временску дистанцу од седам деценија.

"Мој предак се зове Тодор Џунић и био је у Другом светском рату снајпериста, волео је пушке,карабине", прича Страхиња Пешић. "Једном су га ранили и тада је моја бака била тужна, али је преживео."

Анастасија Костић каже да је слушала много прича о свом претку: "Највише ме је заинтригирало када сам чула да је помогао рањеном другу и лечио га јер је био болничар. И то ме је баш некако дирнуло и зато сам писала."

Историчари сматрају да су ученици у зборнику радова "Мој предак у Другом светском рату" трагајући по кућним архивима и сачуваним успоменама, на интиман начин - ослобођени идеолошких или стручних баријера - указали поштовање члановима својих породица који су се борили и за њихову будућност.

"Нама је и била поента да отворимо историју приватног живота, личне трагедије, судбине, просто све оно што мучи човека са маргине друштва - а који је у исто време био носилац целе те приче у смислу и рата и окупације и свега онога што се издешавало", каже историчарДавор Лазаревић.

Са великим пијететом истражујући живот својих предака, ученици су из другачијег угла упознали тематику Другог светског рата, што је - кажу- много интересантније од сувопарног читања историје.