Опоравак најстарије ковачнице на Балкану

Ударци ковачких чекића и преса поново одзвањају фабричким халама. На машинама млади радници. После тромесечне преквалификације, једанаесторо најбољих добило је посао.

Жарко Миловановић је ауто-механичар, али није могао да добије посао у струци. Сада ради у Ковачници и каже да посао није напоран. Његов колега Никола Бабић каже да су их старији радници лепо прихватили и да сви раде као један тим.

Са младима раде старији, прекаљени ковачи. Од њих тридесетак, трећина је пред пензијом.

"Срећан сам због њих што су дошли", истиче Горан Раденковић, "јер неко треба да настави овај занат. Фабрика има перспективу у одбрамбеној индустрији."

То је и био разлог што је најстарију ковачницу на Балкану, пре седам месеци, из стечаја, купила фабрика "Застава оружје", каже директор Милојко Брзаковић:

"Да сачувамо стабилног добављача за отковке, а отковци су почетни материјал за све виталне делове које ми радимо."

Почели су од нуле, без радника и тржишта. Данас - 170 запослених, обновљени уговори са партнерима, договорени послови у вредности пет и по милиона евра.

"Уз мале инвестиције које очекујемо, ово ће бити ковачница која ће поново радити три до четири хиљаде тона челика и правити 10 милиона евра годишње", каже Милан Костић, директор "Застава ковачнице". "Интересовање тржишта је огромно, ми 50 одсто извозимо, а 50 одсто радимо за наменску индустрију."

Следећи корак је производња финалних делова и улагање у опрему. Млади ковачи раде на машинама из некадашње Југославије које су троструко старије од њих.