Век и по Исламске заједнице Србије

Декретом кнеза Михаила Обреновића од 1869. - десет година пре Босне и Херцеговине и дванаест пре Аустроугарске - Србија је дозволила изградњу сакралних објеката, школовање и обележавање верских празника исламске заједнице. Муслимани данас чине око три процента становника Србије.

"Гајимо добре односе, да се волимо међусобно, јер ниједна вера не забрањује међусобну љубав, међуљудску љубав. Ниједна се вера не ограничава од других", наглашава Абдулах Нуман, муфтија србијански. "Ислам се никада није ограничио од  других људи и рекао: Ви не смете разговарати са људима који нису Муслимани, ви не смете ништа радити са њима. Ми живимо сви заједно овде."

То је демократска традиција наше земље, каже Елдин Ашћерић, генерални секретар Ријасета Исламске заједнице Србије:

"То је традиција наше заједнице. То је, у том светлу, срећан догађај и то је, у том моменту, велика обавеза за нас као припаднике исламске заједнице."

У Бајракли џамији у Београду 1930. године, устоличењем реис-ул-улеме, уједињена је Исламска заједница у Краљевини Југославији. Тако је било до распада СФРЈ.

Након поделе 2007. године постоје две организације исламских верника: једна у Београду, а друга у Новом Пазару која је у саставу Ријасета Исламске заједнице БиХ.

"Муслимани заједно са осталима су доживљавали као Божју башту. Дакле, онако како је нас је узвишени створитељ различитима створио", каже Мевлуд Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији. "Величина Бога лежи баш у томе да смо различити и лепота овог простора је баш у томе што смо различити. Да је Бог хтио, учинио би нас да будемо једне вере."

Културни и верски објекти из времена османлијске власти део су националне историје Србије. Утицај исламске културе и данас постоји.

"На језичком плану, ми нисмо ни свесни, без обзира што је време променило наш речник, колико је источњачких речи које ми, грешком, називамо труцизмима, а то су често речи персијског, а још чешће арапског порекла", подсећа Раде Божовић, оријенталиста.

Најављено обележавање јубилеја различито тумаче у Београду и Новом Пазару: за новопазарски Мешихат тај дан није битан јер су, како наводе, Муслимани на овом простору вековима, док из Београда поручују да обележавају 150 година признавања Исламске заједнице Србије а не ислама у Србији. У једном се слажу:

"Да видимо да смо сви пријатељи, и да сви треба да живимо заједно и да не треба да се правимо важни зато што ми имамо Куран, а они имају Јеванђеље, а ови имају Стари завет, Теврат или Тору и да је наше најбоље", сматра Абдулах Нуман, муфтија србијански. "Ово је однос са Богом и нико никоме нема прва да негира тај однос са Богом и да им каже ја нећу то да славим. То је лажни понос."

Никада нису џамијама сметала црквена звона, нити су црквама на овим просторима сметале џамије, наглашава Мевлуд Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији:

"Некада су неки нечасни људи, нажалост, посебно деведесетих година, дали себи за право да раде неке нечасне радње.

Део културних и верских обележја ислама обновљен је протеклих година: Шејх-Мустафино турбе, Али-пашино турбе на Калемегдану, чесма Мехмед паше Соколовића, мало степешниште. Од шездесетак београдских џамија данас постоји једино Бајракли.

Још трају напори Исламске заједнице Србије да поврати власништво над најважнијим сакралним објектом у престоници.