Изложба "Краљевско Краљево" поводом Дана града

Краљево, које представља природну капију Долине векова, варош на коју увече падају сенке купола звоника Жиче, данашње име је добило је током посете краља Милана, 19. априла 1882. године на писану молбу тадашњих Карановчана, које је предводио кнез Јован Новаковић.

Догодило се то на основу посебног указа краља Милана, који је владао од 1868. до 1889. године и за чије је владавине Србија имала велика постигнућа.

"Било је посебно задовољство донети овако посебну причу која говори о династији Обреновића, владавини краља Милана Обреновића, Берлинском конгресу, проглашењу Краљевине Србије, као и део везан за нашу локалну историју", објашњава историчарка Весна Милојевић, директорка Историјског архива Краљево и ауторка изложбе.

На 17 паноа налазе се изложени детаљни описи посете краља Милана тадашњем Карановцу, детаљи посвећени оснивању Школе за ратарство (данас Пољопривредне), промени назива града и среза и урбанизацији града Краљева.

"У време кад ријалити звезде имају већу популарност од владара који су ову земљу изградили и изборили се за њену независност, важно је да млади на оваквим догађајима имају прилику да сазнају, данас о краљу Милану и о његовој жељи да промени назив града на Ибру, из имена Карановац у Краљево", рекао је на отварању изложбе градоначелник Краљева Предраг Терзић, истичући да се све то дешавало свега четири године након што је Србија постала независна држава, издигнута из нивоа кнежевине на ниво краљевине.

Стручни консултант био је др Драгољуб Даниловић, који је поздрављајући све оне што су поносни на историју града, подсетио да је краљ Милан, уз којег је била и његова супруга краљица Наталија, Краљеву као венчани кум даровао једно од најлепших имена у Србији.

"У краљевском граду имамо част и обавезу да живимо, као потомци славних Немањића, Обреновића и Карађорђевића, а ја сам имао част да колегиници помогнем да припреми ову дивну изложбу", рекао је Даниловић.

Сарадници Весне Милојевић у припреми ове изложбе били су Јасминка Марковић, Александар Лазовић, Драга Миловановић и Војимир Попадић.

У уметничком делу програма наступиле су ученице Етно-музиколошког одсека Музиче школе "Стеван Мокрањац".